POREMEĆAJ PAŽNJE sa ili bez hiperaktivnosti (ADHD/ADD) je neurorazvojni poremećaj koji prate simptomi nepažnje, hiperaktivnosti i impulsivnosti. Podaci o učestalosti variraju od 3-10% dece školskog uzrasta. Zastupljenji je kod dečaka nego kod devojčica. Etiologija ovog poremećaja je kompleksna i nedovoljno poznata. Nasledna komponenta svakako igra veoma značajnu ulogu. Kao česte pridružene teškoće u literaturi se pominju disleksija, disgrafija, dislalija, tikovi i mucanje. Kod jedne trećine slučajeva simptomi se smanjuju i prevazilaze u adolescenciji, drugoj trećini je potrebna medikamentozna terapija u adolescenciji, dok se kod preostalih simptomi manifestuju i u odraslom dobu, kada se primećuje smanjenje intenziteta hiperaktivnosti, dok, sa druge strane, postaju izraženi problemi loše organizacije i zapostavljanja obaveza. Istraživanja pokazuju da ADHD/ADD sa sobom nosi povećan rizik za anksioznost, depresiju, zlostavljanje, nisko samopouzdanje i probleme sa ponašanjem u adolescenciji i odraslom dobu. Osnovni znaci i simptomi ovog poremećaja (poremećaj pažnje, hiperaktivnost i impulsivnost) uočavaju se u različitim okruženjima i prilikom obavljanja različitih zadataka.

PROBLEMI SA PAŽNJOM

  • Ne obraćanje pažnje na detalje.
  • Teškoće pri održavanju pažnje u školi.
  • Utisak da ne slušaju kada im se neko obrati.
  • Teškoće pri održavanju pažnje na zadacima i aktivnostima, retko završavanje započetih zadataka.
  • Teškoće pri organizovanju zadataka i aktivnosti.
  • Izbegavanje uključivanja u zadatke kod kojih je potreban duži umni napor.
  • Često gubljenje stvari / neorganizovanost.
  • Lako odvraćanje pažnje nevažnim stimulusima.
  • Zaboravnost.
 

HIPERAKTIVNOST

  • Vrpoljenje i meškoljenje u stolici.
  • Često ustajanje u učionici ili u drugim situacijama koje zahtevaju sedenje.
  • Često trčkaranje okolo i pentranje.
  • Teškoće u igranju u tišini.
  • Nemirnost.
  • Izrazita brbljivost.
 

IMPULSIVNOST

  • Brzopleto, nepromišljeno davanje odgovora.
  • Nestrpljivost, teškoće u čekanju reda.
  • Često prekidanje drugih dok govore.
 

U zavisnosti od toga koji simptomi dominiraju razlikujemo tri tipa ADHD:

  • Kombinovani tip - obuhvata nedostatak pažnje, hiperaktivnost i impulsivnost. Ovo je najčešći oblik ovog poremećaja.
  • Hiperaktivno - impulsivni tip - obuhvata hiperaktivnost i impulsivnost, ali je dete uglavnom u stanju da zadrži pažnju na određenoj stvari/aktivnosti. Ova kombinacija poremećaja najčešće se otkriva još u predškolskom uzrastu.
  • Nepažljivi tip - deca sa ovim tipom poremećaja su uglavnom slabo aktivna. Ne ometaju aktivnosti na času niti drugu decu, pa često simptomi ostaju neprimećeni.
 

KARAKTERISTIČNA PONAŠANJA HIPERAKTIVNOG DETETA U ŠKOLSKOM OKRUŽENJU

  • Stalno je u pokretu, dodiruje predmete koji ga okružuju, vrpolji se.
  • Na pitanja odgovara prebrzo bez puno razmišljanja.
  • Teško prati grupne instrukcije.
  • Ne može da zapamti instrukcije, iako nema teškoća s pamćenjem.
  • Brzo prelazi s jedne aktivnosti na drugu i retko kada završava započete zadatke.
  • Ima teškoće u organizovanju pismenih radova: oni su obično zbrkani, bez jasne strukture.
  • Lako posrne i padne, nespretno baca predmete ili mu oni ispadaju iz ruku.
  • Lako se povodi za onom decom koja puno pričaju i prave buku, često potpuno prekine rad da bi im se pridružio.
  • Previše je pričljivo, često prekida razgovor.
  • Često napušta klupu i nešto pretražuje po učionici, dok druga deca mirno sede.
  • Ne pazi kada nastavnik nešto objašnjava, pažnju usmerava na druge sadržaje.
  • Često kaže “ne mogu to učiniti” i pre nego pokuša; lako odustajanje je posebno uočljivo kod novih zadataka.
  • Govori, peva i šapuće samo sebi.
  • Ne može izraziti misli na logičan i razuman način.
 

Dijagnostifikovanje ovog poremećaja se ne vrši pre navršene pete godine. Obuhvata intervju sa roditeljima, intervju sa detetom, opservaciju ponašanja, skale procene, informacije od učitelja (nastavnika) i informacije o kognitivnom funkcionisanju.

Tretman obuhvata psihosocijalne, bihejvioralne i kognitivne strategije sa ili bez medikamentozne terapije. Individualni rad sa detetom nije dovoljan. Nužna je saradnja i uključivanje porodice i škole. Važno je istaći i da postoje ponašanja koja ,,liče’’ na ADHD/ADD ali je im uzrok različit (emocionalne teškoće, disfunkcionalni porodični odnosi, nedovoljno razumevanje govora, teškoće u intelektualnom funkcionisanju…). Ovakva ponašanja zahtevaju drugačiji tretman sa fokusom na primarni uzrok problema.

SAVETI ZA RAD SA DECOM KOJA IMAJU PROBLEME SA PAŽNJOM

Poželjne strategije:

  • Izbegavanje prigovaranja, vikanja, raspravljanja; jasan i razgovetan govor, smirenost i odlučnost.
  • Razlikovanje važnog od manje važnog nepoželjnog ponašanja, fokusiranje na ono nepoželjno ponašanje koje dugoročno može imati nepovoljne posledice po dete.
  • Puštanje umirujuće muzike.
  • Praktikovanje umirujućih aktivnosti pre spavanja (bojenje, čitanje, igra u tišini).
  • Uspostavljanje jednostavnih i predvidivih rituala za obroke, domaće zadatke, igru, spavanje…
  • Učenje deteta da svoju obuću, garderobu, knjige i školski pribor uvek odlaže na isto mesto.
  • Upisivanje deteta na neki sport (poželjno tenis, stoni tenis ili badminton).
 

Nepoželjne strategije:

  • Često kritikovanje deteta.
  • Upadanje detetu u reč.
  • Telesno kažnjavanje.
  • Spremanje školske torbe umesto deteta kako ne bi izostavio nešto važno.
  • Pomaganje u svlačenju i oblačenju.
  • Insistriranje na lepom rukopisu.
 

Jelena Simonović, psiholog