APRAKSIJA je poremećaj vršenja složenih,veštih voljnih motornih radnji. Motorne funkcije se dele na tri nivoa: izvršni nivo,programiranje i planiranje. Početak ove aktivnosti je ideja i plan za motornu radnju. Srednji nivo predstavljaju motorni programi koju su vezani za neuronsku strukturu i genetski su kodirani. Naučeni planovi su manje stabilni od urođenih. Poremećaji programiranja govornih pokreta dovode do govorne apraksije. Oralna apraksija je poremećaj voljnih pokreta mišića larinksa,farinksa, jezika, usana i obraza, uz očuvanu sposobnost izvođenja pokreta automatski-odnosno osoba ne može da izvede pokret onda kada se to od nje traži. Funkcije gutanja i žvakanja su očuvane.

Uzrok

Etiologija razvojne verbalne apraksije mogu biti genetska predispozicija,prenatalni ili natalni uzroci,neurološki poremećaji i razvojno kašnjenje, odnosno poremećaj neurološke maturacije mozga, ali i stečeni neurološki poremećaji.

Sta je dečja govorna apraksija?

Govorna apraksija jeste poremećaj voljnog motornog programiranja pokreta neophodnih za smislen govor, koji rezultiraju pogreškama u izgovoru i prozodiji. Karakteriše je da ne postoji oštećenje samih mišića, kao i to da nema grešaka u fonaciji, respiraciji i rezonanciji,bez postojećih neuroloških ili motornih oštećenja. Iako zna šta treba da kaže dete ne može to da izgovori u datom trenutnku. Ove greške nisu pod voljnom kontrolom deteta.

Simptomi

RGA je karakterisitčna po tome što ista reč može biti izgovorena na nekoliko načina,ukoliko od deteta zatražimo da ponovi reč može biti izgovorena svaki put drugačije bilo da je u pitanju konsonat ili vokal. Na primer dete može da izgovori glas p ukoliko je praćano vokalom o, ali ne može ali ne može ako je praćeno vokalom e. Reč može biti pojednostavljena, postoji tendencija omitovanja glasa na početku reči i češća upotreba vokala. Roditelji često primete da je dete ranije koristilo određenu reč, ali je više ne koristi. Sa dužinom reči povećava se i broj grešaka. Složeniji glasovi kao što su frikativi i afrikati češće se izgovaraju nepravilno, dok jednostavne kombinacije(nazali i plozivi)imaju smanjen fonemski kapacitet. Pacijentni prave iste greške iz pokušaja u pokušaj. Fonološke greške su učestalije i izraženije što je reč duža. Fonološke greške se ispoljavaju i prilikom spontanog govora i u imitativnom govoru. Prozodija kod ove dece može biti spora, monotona i bez naglaska. Započinjanje progovarnja je teško, a greške se sa dužinom govora povećavaju. Varijabilnost u nazalnoj rezonanciji (nekad hiponazalnost, a nekad hipernazalnost) takođe je zabeležena kao karakteristika.

Kada se može prepoznati?

Kod ove dece veoma rano se javljaju problemi hranjenja, neadekvatan refleks sisanja i problemi prilikom prelaska na ishranu čvrstom hranom. Isto tako, zaostaje i gukanje i brbljanje, ogrančene suprasegmentalne strukture u ranoj vokalizaciji spominju kao moguć pokazatelji ranih, često navođenih karakteristika dečije govorne apraksije. Redukovan izgovor glasova je glavna karakteristika govora, nekoliko glasova koji se automatski upotrebljavaju,ili jednostavnim slogovima (npr da-da), kojima izražava sve svoje potrebe. Razvoj jezičkih sposobnosti takođe može kasniti, a receptivne jezičke sposobnosti su bolje u odnosu na sposobnosti izražavanja. Sem otežanom pristupi ’’motornom planu’’ otežan je i pristup rečniku. Dete ne može da pronađe određenu reč u memoriji, pa ne mogu spojiti glasove u reč, ni reč u rečenicu. Govorna apraksija češće se javlja kod dečaka,odnos je 3:1.

Tretman

Tretman treba da bude intezivan,individualni i može da počne već sa 18-30 meseci starosti. Raznolikost simptoma zahteva pažljivo odabran i sveobuhvatan tretman. Osnovni cilj tretmana jeste da se uspostave kompleksne, voljne senzomotorne obrasce produkcije koje dete nije uspelo da razvije. U tretman su uključeni i auditorni modeli,kao i vizelni i taktilni. Suština tretmana jeste poboljšanje planiranja, sekvencironiranja i koordinacije pokreta mišića potrebnih za govor. Jedan od prvih zadataka u tretmanu jeste da se smanji nivo frustracije, tako da dete može da uživa u komunikaciji.