ADHD Šta je ADHD? Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću ili ADHD (ADHD – Attention-Deficit Hyperactivity Disorder) je neurorazvojni poremećaj koji pogađa približno 5-10% dece i 2-5% odraslih širom sveta (American Psychiatric Association, 2013). Karakterišu ga simptomi nedovoljne pažnje i/ili hiperaktivnosti i impulsivnosti koji ometaju svakodnevno funkcionisanje i razvoj pojedinca. Uzrok Uzroci ADHD-a nisu u potpunosti shvaćeni, ali istraživanja sugerišu da i genetski faktori i faktori životne sredine igraju ulogu. Genetski faktori mogu predstavljati i do 80% rizika za ADHD, dok faktori...

Razvojna disfazija RAZVOJNA DISFAZIJA (specifični jezički poremećaj SPJ)  je razvojni jezički poremećaj koji se ispoljava u vidu nemogućnosti da se razume, struktuira i izrazi jezička misao. Smatra se jednim   od najčešćih jezičkih poremećaja. Šta uzrokuje razvojnu disfaziju? Decu sa razvojnom disfazijom karakteriše minimum prosečan koeficijent inteligencije, uredan sluh, kao i očuvan socijalni i emocionalni reciprocitet a kao uzrok navodi se odloženo sazrevanje centralnog nervnog sistema. Stepen izraženosti simptoma moze biti na različitom nivou. Kako se disfazija ispoljava? Razlikujemo ...

Mucanje MUCANJE je otkriveno u svim delovima sveta i svim kulturama, i kod svih rasa ljudi. Na zavisi od inteligencije, preokupacije ni prihoda; zahvata oba pola i osobe svih zivotnih dobi. Mucanje je problem poznat od davnina, pre više od 40 vekova, čak od drevnih Kineza, Egipćana i u vreme Mesopotamije. Prevalenca odraslih sa mucanjem je oko 1% (Bloodstein, 1995). Oko 1% dece školskog uzrasta širom sveta evidentno muca (Andwers i sar., 1983). Incidenca pojave mucanja kod dece je prema nekim istraživanjima oko 5% (Andrews i sar., 1983; Mansson, 2000). Razlika između prevalence i incidence...

Disleksija Disleksija se definiše kao specifična razvojna jezička smetnja koja se manifestuje kroz nemogućnost ovladavanjem čitanja i/ili razumevanja pročitanog i pored normalne inteligencije, očuvanog vida,povoljnih edukativnih,  i socijalnih faktora. Šta uzrokuje disleksiju? Uzročnih disleksije je u osnovi jezički (deficit fonološke svesnosti), i kognitvni (verbalno pamćenje, pažnja), i genetski određen. Kako se ispoljava? Disleksija se ispoljava kroz: Otežano razlikovanje fonema sličnih po zvučnosti :a-o,o-u,e-i) Nesposobnost analize i sinteze reči na slogove i foneme koja se manifestuje...

Dislalija Deca jako rano počnu da istražuju govorni aparat. Sa prvom vokalizacijom bebe se igraju glasom i svojim ekspirijumom uvežbavaju prepreke i prave zanimljive zvukove. Nepravilan izgovor glasova ili Dislalija je termin koji se koristi kada izgovor određenog glasa odstupa od normi maternjeg jezika. Ispoljava se kao omisija ili neizgovaranje određenog glasa, supstitucija kada se određeni glas zamenjuje drugim postojećim glasom i distorzija kada se glas prepoznaje ali odstupa od standardizovanog akustičkog  kvaliteta. Najčešće se manifestuje kroz nepravilan izgovor,  grupe glasova: firkativa...

Šta je autizam? Autizam je neurorazvojni poremećaj koga karakterišu značajna oštećenja u oblasti recipročnih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije, kao i ograničen, stereotipan i repetitivan repertoar ponašanja, interesovanja i aktivnosti (SZO, 1992). Javlja se u ranom detinjstvu, zahvata sve psihičke funkcije i traje tokom celog života. Autizam predstavlja jedan od poremećaja iz autističnog spektra, pored Aspergerovog sindroma, atipičnog autizma, nespecifikovanog pervazivnog poremećaja i dezintegrativnog poremećaja u detinjstvu (DSM- V). Šta je uzrok autizma? Iako postoje brojne...

Apraksija APRAKSIJA je poremećaj vršenja složenih,veštih voljnih motornih radnji. Motorne funkcije se dele na tri nivoa: izvršni nivo, programiranje i planiranje. Početak ove aktivnosti je ideja i plan za motornu radnju. Srednji nivo predstavljaju motorni programi koju su vezani za neuronsku strukturu i genetski su kodirani. Naučeni planovi su manje stabilni od urođenih. Poremećaji programiranja govornih pokreta dovode do govorne apraksije. Oralna apraksija je poremećaj voljnih pokreta mišića larinksa,farinksa, jezika, usana i obraza, uz očuvanu sposobnost izvođenja pokreta automatski-odnosno...

Afazija AFAZIJA kod odraslih osoba afazija predstavlja gubitak već stečene funkcije govora. Posledica je oštećenja kortikalnih i subkortikalnih struktura koje učestvuju u ostvarivanju jezičke funkcije. Najčesći uzrok afazije jete moždani udar. Uzroci mogu biti I tumori, traume, degenerativne bolesti CNS-a, a moze nastupiti i povredom glave, udarcem ili infekcijom. Teškoće izražavaja ili razumevanja govora kod afazije nisu posledica demencije, senzornih deficita ili mišićne disfunkcije već uvek postoji poznato ili nepoznato oštećenje mozga (lezija može biti minorna i nedokaziva dijagnostičkim...