Mucanje

MUCANJE je otkriveno u svim delovima sveta i svim kulturama, i kod svih rasa ljudi. Na zavisi od inteligencije, preokupacije ni prihoda; zahvata oba pola i osobe svih zivotnih dobi. Mucanje je problem poznat od davnina, pre više od 40 vekova, čak od drevnih Kineza, Egipćana i u vreme Mesopotamije.

Prevalenca odraslih sa mucanjem je oko 1% (Bloodstein, 1995). Oko 1% dece školskog uzrasta širom sveta evidentno muca (Andwers i sar., 1983). Incidenca pojave mucanja kod dece je prema nekim istraživanjima oko 5% (Andrews i sar., 1983; Mansson, 2000). Razlika između prevalence i incidence pokazuje da mnogi ljudi uspeju da prevaziđu mucanje u nekom periodu svoga života. Stepen spontanog oporavka je oko 75% kod dece koja mucaju. Odnos muškog i ženskog pola je 3:1, ali može biti i manji, oko 1:1 kod male dece koja tek počinju da mucaju.

ŠTA JE MUCANJE?

Mucanje je poremećaj u komunikaciji. To je poremećaj ritma i tempa govora. Ispoljava se u vidu prekida govornog toka, kroz ponavljanje delova reči, zastoja u vidu blokada ili produžavanja pojedinih glasova ili delova reči.U težim oblicima prenaglašeno naprezanje da se reč izgovori praćeno je grčenjem mišića lica, pokretima glave, a često i ruku i nogu i čitavog tela.Takvo stanje koje vidimo prati i ono unutrašnje-samo toj osobi znano uzbuđenje, nisko samovrednovanje, kompleks niže vrednosti, strah i stid, tuga, frustracija, agresija, kao i određene telesne promene-izmenjeno disanje, ubrzan rad srca, povišen puls, znojenje, bledilo, crvenjenje… Nekada mucanje nije uopšte izraženo na taj način. Neke osobe ne žele da budu prepoznate kao osobe koje mucaju. Oni se na sve moguće načine dovijaju da to prikriju, zaobilazeći teške reči, koriste sinonime i upadljive konstrukcije.Katkad idu u preopširnost, a katkad odgovaraju šturo i radije ostavljaju utisak da nešto ne znaju nego da se otkrije da mucaju. Uzroci mucanja još uvek nisu poznati, ali u podržavanju mucanja sa jedne strane i uspešnosti prevazilaženja problema sa druge okolina ima značajan udeo.

ZAŠTO NEKA DECA MUCAJU?

U ovom trenutku na to pitanje nema pravog odgovora. Do sada su brojni naučnici pokušali, a i dalje pokušavaju da objasne uzroke mucanja, ali jedinstvenog mišljenja nema.Tačan mehanizam kako mucanje nastaje nije poznat. Postoji razlog za verovanje kako su mnogi oblici mucanja genetski određeni, međutim do sada nisu pronađeni geni koji ga uzrokuju. Tri faktora koja naučnici najčešće pominju kao uzroke mucanja su: 1. biološka sklonost ka mucanju (nasleđena ili urođena) 2. traumatska situacija kao neposredni povod tj. faktori sredine koji su najčešće okidač 3. psihološki činioci- unutrašnji i spoljni koji takvo stanje podržavaju . Da li će neko početi da muca zavisi od individualnog obrasca razvoja, osobina ličnost i temperamenta. Ne znači da će svi koji imaju sklonost ka mucanju stvarno i postati osobe koje mucaju. Isto tako, ko nema sklonost ka mucanju neće postati osoba koja muca bilo šta da mu se dešava. Svako dete ima svoj osobeni set faktora koji doprinose pojavi i održavanju mucanja. Zato se i procena i pomoć moraju odrediti prema svakom detetu ponaosob.

VAŠE DETE NE GOVORI TEČNO?

Prvi znaci početnog mucanja u vidu ponavljanja i podužavanja glasova mogu se pojaviti skoro kod sve dece.Najčešće to prestaje bez ikakve terapije i posebne pažnje. Procenjuje se da da na svaku osobu koja danas muca postoje 3-4 osobe koje su mucale u određenom periodu svog razvoja. Ali, ako početno mucanje:

• ne prestaje ni posle 6 meseci,

• ako su laka ponavljanja čitavih reči i slogova sve češće kombinovana sa blokadama,

• ako su teškoće glasa praćene promenom visine tona i jačine glasa,

• ako izgovor deteta prati vidljivo naprezanje,

• ako se dok dete govori pojavljuju grimase na licu i pokreti glave, ruku pa i čitavog tela,

• ako i samo dete počinje da reaguje na takav svoj govor sklanjanjem pogleda, okretanjem glave,

• ako počne da izbegava određene reči ili pribegne ćutanju, plače ili se ljuti,

• ako primetite da mu govor manje pričinjava radost i da izbegava neke situacije,

• ako se u porodici to već nekome dešavalo,

• neophodno je da se obratite stručnjaku za pomoć!!!

KRITIČNI PERIODI U NASTANKU MUCANJA

1. Prvi kritični period -javlja se između druge i treće godine života. U tom periodu dete se susreće sa mnogo novih pojmova, aktivno ih upotrebljava iako u potpunosti ne zna njihovo značenje. Zbog nedovoljne spretnosti u komunikaciji i posedovanja manjeg fonda reči dete zastajkuje, ponavlja pojedine slogove reči, delove rečenice, razvlači goovr.To nije mucanje već je to fiziološki proces u usvajanju jezika. Međutim ako okolina na to neadekvatno reaguje, ispravlja ga, opominje, podsmeva se, tada dete počinje govor da doživljava kao neprijatnost.

2. Drugi kritični period – javlja se između četvrte i pete godine života. Tada dete počinje intenzivnije da živi, više ga interesuju događaji oko sebe, stalno zapitkuje. Mašta mu se intenzivno razvija i u skladu sa tim nivoom razvoja se i ponaša.

3. Treći kritični period – javlja se obično sa polaskom deteta u školu, znači na uzrastu oko sedme godine života.Polazak u školu je za dete novi šok, a naročito za one koji nisu dovoljno dobro pripremljeni za polazak u školu. Ovde se moraju napomenuti i očekivanja roditelja po pitanju uspeha deteta u školi.

4. Četvrti kritični period- je period puberteta. Obično je posledica neke emocionalne nestabilnosti, ali kod onih koji su u detinjstvu pokazivali simptome mucanja.

5. Peti kritični period – je period u kome se retko pojavljuje mucanje i to je period zrelog doba. Ako se pojavi u tom periodu onda je to posledica nekih elementarnih i društvenih dešavanja (ratovi, zemljotres, poplave).

KLASIFIKACIJA MUCANJA

Poremćaje tečnosti govora delimo prema uzrastu na:

• Poremećaji tečnosti kod dece

• Poremećaji tečnosti kod odraslih

Poremećaji tečnosti kod dece

1. Normalna netečnost u govoru (fiziološko mucanje)- javlja se u period usvajanja govora i ovaj period traje od druge do četvrte godine života. U tom periodu dete uči veštinu govor. Mucanje se ispoljava kao ponavljanje reči ili fraza ili otezanje vokala.U nekim govornim situacijama ova klinička slika je upadljiva, dok je u drugim jedva primetna.Ovaj prolazni period ponekad se naziva i spontani oporavak od mucanja, jer su uzroci mucanja nevidljivi, a rezultat je normalan nivo tečnog govora.

2. Razvojno mucanje- javlja se u periodu između 3 i 7 godine života.Uzroci mogu biti genetski i neurofiziološki mada važno mesto zauzima i faktor sredine. Ovaj oblik mucanja javlja se kada detetov govor i jezik ne ispunjavaju njegove verbalne zahteve.Ispoljava se kao ponavljanje reči, glasova ili slogova (uglavnom u inicijalnoj poziciji). Može se konstatovati i otezanje vokala, sporiji govor sa mnogo pauza.Mucanje se pojačava kada je dete umorno, uzbuđeno ili pod stresom.

3. Neurogeno mucanje – etiologija je neurogenog karaktera.Ključni faktor u dijagnozi ove vrste mucanja je prisustvo neurogenih oštećenja ili neurogenih povreda koje su povezane sa početkom mucanja.Neurogeni poremećaji nastaju zbog signalnih problema između mozga i nerava ili mišića.Kod ovog mucanja mozak ne može pravilno uskladiti različite delove govornog mehanizma. Ispoljava se kao ponavljanje reči i slogova najviše na početku verbalne ekspresije, ali nije retko da se smetnje ispoljavaju i u medijalnoj i finalnoj poziciji.Evidentne su smetnje u produkciji vokala uz vidno ponavljanje fraza i produžavanje glasova.Poremećaj fluentnosti je uočljiv kako kod govora tako i kod pevanja.Upadljivi su nepotrebni pokreti orofacijalne regije.

Poremećaji tečnosti kod odraslih

1. Razvojno perzistentno mucanje-karakteristično je samo za starije osobe i javlja se samo kod onih koji su već imali problem u govoru po tipu mucanja.Najčešće su to osobe koje su lečene i koje su imale period fluentnog govora, a po prestanku govornog tretmana govor se pogoršao u manjoj ili većoj meri.Ispoljava se otezanjem vokala, nepotrebnom pauzom u govoru, ponavljanjem slogova u rečima, ili ponavljanjem reči u rečenici i uvek u inicijalnoj poziciji.Vidne su promene na somatskom planu.Mucanje se pojačava u stresnoj situaciji.

2. Neurogeno (traumatsko) mucanje-nastaje kao posledica neurogene disfunkcije koja je posledica neuroloških oboljenja ili povrede (trauma) CNS-a i u literaturu se definiše kao stečeno mucanje. Ispoljava se od jedva primetnih patoloških simptoma na planu verbalne ekspresije, pa do potpunog prekida.

3. Psihogeno mucanje-nastalo je kao posledica neke stresne situacije i ispoljava se na psiho-socijalnom planu.Javlja se kao rezultat emocionalne traume, stresnog događaja ili niza događaja.Može nastati i kao psihološka reakcija na fizičke traume.Ponekad se javlja i kod osoba koje boluju od određenih vrsta mentalnih bolesti.Može nastati kod ljudi različitog porekla i veoma različiih godina.Ispoljava se od blagih, odnosno jedva primetnih pa do upadljivih simptoma.

TERAPIJA MUCANJA

Tretman mucanja se tokom vremena menjao na različite načine, u zavisnosti od preovladavajućeg mišljenja o njegovoj etiologiji. Danas ne postoji jedan tretman mucanja. Mnogi terapijski pristupi tretiraju samo jedan simptom ili grupu simptoma. Ipak, kako je preovladavajuće mišljenje da je etiologija mucanja multikauzalna i kako je samo mucanje multidimenzionalni problem u svom ispoljavanju, postoji i tendencija razvoja sveobuhvatnih terapijskih pristupa. Ova tendencija postoji kako u tretmanu dece koja mucaju, tako i u tretmanu adolescenata i odraslih osoba koje mucaju. Terapiju mucanja rade logopedi i psiholozi u vrtićima, školama, zdravstvenim ustanovama i privatnim ordinacijama. S obzirom na činjenicu da se mucanje često spontano privremeno smanji, pa čak i nestane, da bi se posle nekoliko nedelja ili meseci ponovo “pojavilo”, ne treba dugo čekati sa početkom terapije.

KAKO MOŽETE DA POMOGNETE SVOM DETETU?

• smirenost u okruženju deteta koje je počelo da muca pre će mu pomoći da prevlada problem mucanja

• bodrite vaše dete da govori i oseća radost i zadovoljstvo u tome

• ne govorite i ne podstičite druge da govore umesto njega

• posvetite mu dovoljno vremena, odvojite svakog dana neki period kada ćete provoditi vreme sa svojim detetom baveći se nekim zajedničkim aktivnostima- pričajuči priče, doživljaje, planove, igrajući se, crtajući…

• usmerite pažnju svog deteta na aktivnosti u kojima je uspešno

• dozvolite da oseti da ga volite i da je ono važno za vas

• smanjite stresne situacije u porodici, obezbedite opuštenu kućnu atmosferu

• uspostavite pravilne ritmove spavanja, ishrane i aktivnosti u dnevnoj rutini vašeg deteta

• ne krivite sebe ni svoje dete zbog njegovog/njenog mucanja

• ne govorite detetu “opusti se” ili “ponovi”, “najpre udahni”, “nisi to lepo rekao”…i slično

• dajte sami dobar primer govoreći lagano i opušteno

• ne nagovarajte dete da govori pred mnogo ljudi

• budite strpljivi kada dete govori, ne dopunjujte njegove reči ili misli

• pustite dete da samo pravi rečenice i dozvolite mu da završi vlastitu misao

• pričajte sa detetom o mucanju slobodno i otvoreno ukoliko dete započne tu temu

• pružite mu osećaj da ništa nije strašno ako zamuca, ne bežite pogledom, gledajte gad dok govori

POZNATE OSOBE KOJE SU MUCALE

• Aristotel (starogrčki filozof i besednik)

• Demosten (čuveni grčki govornik)

• Esop (sakupljač basni u antičkoj Grčkoj)

• Isak Njutn (naučnik)

• Čarls Darvin (naučnik)

• Ser Vinston Čerčil (britanski političar i premjer Ujedinjenog kraljevstva)

• Džordž VI (engleski kralj)

• Merlin Monro (glumica)

• Miguel Servantes (pisac dela “Don Kihot“)

• Entoni Kvin (glumac)

• Brus Vilis (glumac)

• Semjuel L. Džekson (glumac)

• Harvi Kajtel (glumac)

• Rouan Etkinson (glumac)