SENZORNA INTEGRACIJA
SENZORNA INTEGRACIJA je organizacija osećaja i ona se kod većine ljudi odvija automatski, i to se samo po sebi podrazumeva kao što se podrazumevaju „otkucaji srca“.
Dve su ključne reči koje pojašnjavaju smetnje ovog tipa, „senzorna“ koja se odnosi na osećaj i „integracija“ koja obuhvata organizaciju. Osećaji nastaju stimulisanjem naših nerava putem zvučnih vibracija, dodira na koži, mirisa, mišićnih aktivnosti.
Integracija je vrsta organizacije, koja podrazumeva sastavljanje različitih delova u celinu. Kada je nešto integrisano, njegovi delovi rade kao celina.
Kako deca rastu, raste i njihova sposobnost da izvrću tela u sve moguće položaje kako bi dobili senzorni unos koji im je potreban da vladaju svojim telom, regulišu ponašanje i da postave temelje razvoja važnih motoričkih veština.
Istorijat
Poremećajima senzorne integracije je prva počela da se bavi dr Jean Ayres pedesetih godina prošlog veka i ona se smatra utemeljivačem kako teorije senzorne integracije tako i prakse, i ona definiše senzornu integarciju kao „sposobnost sređivanja čulnih utisaka u cilju njihovog smislenog korišćenja“ .
Smetnje senzorne integracije se različito ispoljavaju kod svake osobe pa se i tretmani senzorne integracije razlikuju i prilagođavaju svakom ponaosob.
Terapija se sprovodi u senzornoj sobi i zasniva se na stimulaciji čula. Ova terapija je pogodna za decu i odrasle sa autizmom, osobe sa poremećajem koncentracije, osobe sa senzornim oštećenjima, intelektualnim poteškoćama, govornim smetnjama, smetnjama u učenju kao i za osobe sa problemima u ponašanju.
KAKO IZGLEDA NAŠA SENZORNA SOBA?
Cilj naše senzorne sobe je da detetu pre svega pruži adekvatnu senzornu stimulaciju u skladu sa njegovim indivnidualnim potrebama, ne zapostavljajući ni u jednom trenutku i neophodnost jačanja veština brige o sebi i razvoja i stimulacije motoričkih veština.
Soba poseduje brojne sprave za unapređenje ravnoteže i shvatanja položaja tela u prostoru. Propriocepcija štiti zglobove od nepravilnih pokreta a jedan takav trening itekako unapređuje telesnu celovitost, orijentaciju u prostoru i motorno planiranje.
Uz proprioceptivnu stimulaciju tu su i sredstva za stimulisanje vestibularnog sistema, koji služi za kretanje, ravnotežu i mišićni tonus.
Soba broji razne profesionalne rekvizite kao što su: švedske lestve, ljuljaške, trapez, gigantske levke, gimnastičke kolutove, čarape za telo, bodljikave polulopte, jež lopte, trampolinu, tunele za provlačenje i druge rekvizite koji se mogu razmeštati na bezbroj načina i od njih se mogu praviti razni poligoni. Kada govorimo o senzornoj integraciji, prvenstveno mislimo na stimulaciju vestibularnog, proprioceptivnog i taktilnog sistema.
Taktilna integracija
Taktilna integracija je neophodna za većinu dece i zato je deo tretmana u našoj senzornoj sobi, zavisno od senzitivnosti pojedinog deteta. Koža je najveći organ ljudskog tela i zato joj je u mnogome i najpotrebnija stimulacija koja dolazi od raznih vidova mišićnih terapija i masaža, stimulisanja uz pomoć mekih ili tvrdih četki, pisanja po koži, taktilne diskriminacije ili doživljavanja različitih tekstura ( šmirgl- papir, pesak, kamenje, pirinač, pasulj, pena) .
Sledeće što soba poseduje je jedinstveni set šrafova, katanaca, rezi, točkova fiksiranih na tabli u detetovoj visini, koje mu omogućuju unapređivanje veština manipulisanja objektima iz svakodnevnog okruženja, a istovremeno osnažuju detetovu finu motoriku i veštine koje prethode grafomotorici.
Za stimulaciju čula mirisa, i za decu kod koje postoji averzija ili smetnja u konzumiranju određenih namirnica, postoji terapija mirisima gde se stimulacijom olfaktornog sistema direktno stimuliše i gustativni. Detetu se prezentuju mirisi po gradaciji, i zavisno od toga da li su oni hiposenzitivni ili hipersenzitivni, počinje se od najblažeg mirisa za određenu kategoriju mirisa.
Cilj boravka deteta u ovakvoj senzornoj sobi je da se probude uspavana čula, da se postigne adekvatan emotivni balans i da dete vremenom pojačava samoregulaciju kojom će pre svega uticati na regulaciju sopstvenog ponašanja. Dete koje organizovano koristi svoja čula, bolje će organizovati svoje školske aktivnosti i tako sigurnije zakoračiti u svet odraslih.
