NEUROFEEDBACK

Psihofiziologija proučava odnos i povezanost tela i uma, tj. odnos između fizioloških i psiholoških procesa. Primenjena psihofiziologija je relativno novo područje psihofiziologije koje koristi znanja o tome kakva treba biti povezanost tela i uma za razvoj i primenu tehnika kojima se povećava svestnost o tom odnosu. Jedna od tehnika koja se koristi u primenjenoj psihofiziologiji je BIOFEEDBACK.

Šta je BIOFEEDBACK?

Biofeedback je proces koji omogućava pojedincu da nauči kako da promeni fiziološku aktivnost sa svrhom poboljšanja zdravlja i određenih funkcija.

Kako funkcioniše BIOFEEDBACK?

• BIOFEEDBACK terapeuti primenjuju vrlo precizne merne instrumente kako bi izmerili određenu fiziološku funkciju organizma

• takođe koriste sofisticiranu kompjutersku tehnologiju koja im omogućava da klijentu daju istovremenu povratnu informaciju o toj funkciji

• pomoću te povratne informacije podstiču klijenta da nauči kako u početku opažati, zatim i kontrolisati, i na kraju menjati tu fiziološku funkciju/reakciju

• svaka promena te funkcije u željenom smeru se nagrađuje i upravo ta nagrada povećava verovatnoću ponavljanja i trajne promene

Koje fiziološke signale najčešće pratimo BIOFEEDBACK sistemom?

• Električna aktivnost mišića (EMG)

• Periferna telesna temperatura

• Električna provodljivost kože (SC)

• Puls (BVP – blood volume puls)

• Disanje – dubina i frekvencija

• EKG – električna aktivnost srčanog mišića

• Varijabilnost srčanog ritma (HRV)

• Hemoencefalogram – protok krvi u mozgu (HEG)

• Električna aktivnost mozga (EEG) (NEUROFEEDBACK)

Šta je NEUROFEEDBACK terapija?

NEUROFEEDBACK je terapijska metoda bazirana na praćenju električne aktivnosti mozga (EEG-a) i davanju povratne informacije. Neki poremećaji, kao npr. ADHD, povezani su sa specifičnim obrascima moždane aktivnosti. Pomoću ove metode moguće je trajno promeniti „loše“ obrasce i jednostavno naučiti mozak da funkcioniše bolje.

Kako izgleda NEUROFEEDBACK trening?

Na površinu glave postavljaju se tri elektrode prema unapred određenom protokolu, zavisno od simptoma na koje želimo da utičemo. Elektrode detektuju moždane talase koji se u realnom vremenu očitavaju i obrađuju. Za vreme NFB tretmana kompjuter obrađuje moždane talase i ostale informacije koje su deo ovog procesa kako bi se osobi koja je u NFB tretmanu pružila povratna informacij (feedback) o funkciji njegovog vlastitog mozga. Povratna informacija se predstavlja na više načina, a najčešće putem promene u zvuku i slici na video zapisu, odnosno simulaciji koja liči na igricu. Kontinuiranim treningom počinju se proizvoditi „željeni“ moždani talasi, a potiskuju neželjeni.

Koliko je potrebno NEUROFEEDBACKA terapija?

Pri prvom susretu se uzima opsežna anamneza i određuju ciljevi koji se NFB tretmanom mogu postići. U početku je potrebno obaviti minimalno 20 treninga NFB-a s dinamikom od tri puta nedeljno. Kod složenijih teškoća kao što su poremećaj autističnog spektra ili neurološka oštećenja mozga potreban je veći broj treninga. Nakon određenog ciklusa NFB treninga može se napraviti pauza, a novi ciklus treninga se određuje prema potrebama klijenta i zavisi od njegovih simptoma. Neurofeedback trening obično traje 30 minuta. Neurofeedback se koristi kao dopuna i nije zamena za ostale terapije.

Kod kojih poremećaja i stanja se koristi NFB terapija?

Pozitivni učinci NFB-a su zabeleženi kod:

• Poremećaja iz autističnog spektra

• ADHD-a (poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću)

• poremećaja pažnje i koncentracije

• poteškoća u učenju

• epilepsije

• poremećaja u ponašanju

• agresivnosti

• cerebralne paralize

• poremećaja spavanja

• anksioznosti

• depresije

• migrena

• povreda glave

• moždanog udara

Istraživanja

Jedan od vodećih istraživača na području ADHD-a, dr. Joel Lubar (1991), ističe je da preko 80-90% osoba sa ADHD-om poboljšalo svoje funkcionisanje nakon primene neurofeedback protokola. Monastra (2005) otkriva da pacijenti sa ADHD-om koji su uzimali lekove smanjili su doze za 50%, a značajno poboljšanje potrajalo je i do 3 godine posle treninga NFB-om. Sterman i Edgar (2006) spominju smanjenje epi napada kod čak 70% pacijenata. Tompson i Tompson (1998) otkrili su povećanje IQ za 12 bodova kod dece sa teškoćama u učenju (ne kod dece sa intelektualnim teškoćama) Kod autizma, NFB poboljšava neuroregulaciju i metaboličke funkcije, a najbolji rezultati primećeni su kod poboljšanja izvršnih funkcija.