Skip to main content

Roditelji, pitate se kada se sve možete obratiti defektologu?

  • Kada je dete rođeno sa nekim faktorom rizika („riziko deca“), što znači da postoji mogućnost da njegov opšti psihomotorni razvoj može biti otežan (nedonešenost, interkranijalno krvarenje, intrauterine infekcije ploda, nizak Apgar skor, genetska oboljenja, mentalna oboljenja u porodici i sl.);
  • Kada postoje kašnjenja i odstupanja u motoričkom razvoju (dete kasnije prohodava, nespretno je, ima poteškoće da održi ravnotežu prilikom puzenja/hodanja, ne može drži pribor za jelo kada druga deca to već mogu, ne uspeva da čučne, skoči ili baci loptu u određenom smeru);
  • Kada je kod deteta prisutna intelektualna ometenost različitog nivoa;
  • Kada postoje kašnjenja i odstupanja u govorno-jezičkom razvoju (dete nije progovorilo, razvoj govora je usporen, dete ne govori u svrhu iskazivanja sopstvene potrebe ili uspostavljanja komunikacije sa drugima);
  • Kada postoje odstupanja u domenu kognitivnog i socio-emocionalnog razvoja ( dete ne pokazuje prstom željeni predmet, ne odaziva na ime, ne uspostavlja kontakt očima, nije zainteresovano za igru i ne učestvuje u igri sa drugom decom, igra je siromašna, pasivna, bez prisustva simboličkih i funkcionalnih elemenata, dete se igra samo sa delovima igračaka uvek na isti način i to traje duži vremenski period);
  • Kada dete ima poteškoće u domenu fine motorike, grafomotorike, vizuo-konstruktivnih sposobnosti, čitanja, pisanja;
  • Kada dete ima problem sa učenjem (usvajanjem akademskih i drugih veština, praćenja nastavnog gradiva);
  • Kada kod deteta nema značajnih razvojnih teškoća, ali mu je potrebna dodatna pažnja i podrška u savladavanju različitih veština;
  • Kada su prisutni određeni maladaptivni oblici ponašanja (motorički nemir, impulsivne reakcije, napadi besa, agresivnosti, brze promene raspoloženja);
  • Kada postoji senzorna disfunkcija (dete ima neobične reakcije ili je hipersenzitivno/ hiposenzitivno na određene senzorne stimuluse- dodir, bol, zvuke, ukuse ili mirise);
  • Kada je kod deteta ustanovljena dijagnoza autizma , sumnja na autizam ili na neki drugi poremećaj autističnog spektra;
  • Kada je kod deteta ustanovljen ADHD (poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću) ili ADD (poremečaj pažnje bez hiperaktivnosti);
  • Kada je dete rođeno sa Daunovim sindromom ili nekim drugim sindromima koji utiču na opšti razvoj deteta i njegovih sposobnosti;
Bitno je podsetiti da javljanje defektologu nije ništa strašno i da ga ne treba odlagati. Što ranije započnemo sa stimulacijom odgovarajućih oblasti razvoja, možemo očekivati bolje rezultate i pozitivne ishode!
facebookShare on Facebook
TwitterTweet
PinterestSave