Skip to main content

Terapija hranjenja

Šta je terapija hranjenja?

Terapija hranjenja je pristup u terapiji kojim se kroz brojne i brižljivo planirane postupke, masaže, stimulaciju orofacijalnog područja, stimulacije usana, jačanje jezika, jačanje vilice, igrovnih aktivnosti sa hranom i sl., pomaže deci koja imaju poteškoće prilikom jedenja, pijenja i gutanja.

Terapija hranjenja ima za cilj da pomogne deci da razviju veštine potrebne za bezbedno i efikasno jedenje i pijenje, na način kako bi se zadovoljile bazične potrebe organizma za unosom hrane koja je neophodna za uravnotežen rast i razvoj, napredovanje i usvajanje socijalno prihvatljivih navika u ishrani.

Terapija hranjenja nije samo ,,učenje deteta da jede“. Postoji veliki broj različitih pristupa koji se primenjuju u terapijskom hranjenju. U zavisnosti od specifičnosti uzroka ili prirode problema, sam pristup u terapiji je pažljivo planiran, organizovan i prilagođen individualnim potrebama deteta.

Koji su uzroci problema u hranjenju dece?

Uzroci poremećaja hranjenja ili neadaptivnih ponašanja prilikom jedenja i gutanja su mnogobrojni. Možemo ih u grubo podeliti na organske, razvojne i bihevioralne. Mi ćemo navesti nekoliko uzroka sa kojima se najčešće susrećemo u praksi:

  • Poremećaji centralnog nervnog sistema (cerebralna paraliza);

  • Hipo/hipertonija mišića lica i vrata;

  • Nedovoljno razvijene oralno-motoričke veštine;

  • Teškoće senzornog procesuiranja;

  • Poremećaji iz autističnog spektra;

  • Problemi u ponašanju;

  • Pogrešno uspostavljena rutina ili obrasci ponašanja;

  • Neiskustvo jedenja čvrste hrane;

  • Negativno iskustvo sa hranom (gušenje ili povraćanje);

Koje simptome roditelji mogu najčešće primetiti?

Mnogi roditelji otkriju da nešto nije u redu sa hranjenjem njihovog deteta još tokom ranog razvoja, ali neretko ignorišu svoj instinkt i odbacuju mogućnost da potencijalno postoji neki problem. Iako je svako dete jedinstveno i razvija se sopstvenim tempom, postoje neke osnovne smernice za razvoj hranjenja koja sva deca treba da prate. U daljem tekstu navodimo neke od simptoma koji nam mogu ukazati na postojanje poremećaja hranjenja:

  • Dete pokazuje gađenje, odbijanje hrane tokom obroka (okreće glavu, gura kašiku i hranu od sebe);

  • Dete ne otvara usta tokom hranjenja;

  • Dete pljuje hranu, povraća tokom obroka;

  • Dete baca pribor i hranu sa stola/hranilice;

  • Dete povraća tokom hranjenja;

  • Dete plače, ima temper tantrume prilikom hranjenja;

  • Dete je izbirljivo, jede samo jednoličnu hranu;

  • Dete ima senzornu/taktilnu osetljivost u ustima i oko usta;

  • Dete ne pokazuje znake gladi;

  • Dete ima problem u prihvatanju čvrste hrane (komadići);

  • Dete ima problem u prihvatanju različite teksture hrane;

  • Dete se hrani isključivo u situaciji upaljenog ekrana (ekranizam);

  • Dete zadržava hranu i tečnost u ustima;

Kome je potrebna terapija hranjenja?

Deci sa poremećajima hranjenja, deci sa intelektualnim smetnjama, poremećajima senzorne intergracije, deci iz autističnog spektra poremećaja, deci sa višestrukom ometenošću, medicinskim dijagnozama, ali takođe i deci urednog razvoja koja su probirljiva u ishrani, imaju teškoće žvakanja, pijenja, gutanja, smanjen količinski unos hrane, teškoće prelaska sa meke na čvrstu hranu ili je u njihovom repertoaru hranjenja primetan unos uvek iste, jednolične hrane.

Bez obzira na to šta je uzrok i koja je priroda problema prilikom unošenja hrane/tečnosti, potrebno je potražiti podršku u vidu savetovanja ili neposredne terapijske pomoći detetu i roditeljima kako bismo rešili problem.

facebookShare on Facebook
TwitterTweet
PinterestSave