Deca u Srbiji sve KASNIJE PROGOVARAJU, a neretko imaju i GOVORNE MANE!
Postoje različite vrste poremećaja govora i jezika kod dece, neophodno je da roditelj na vreme prepozna simptome nepravilnog izgovora i zatraži pomoć logopeda kako bi dete savladalo ovu situaciju koja može kasnije da predstavlja veliku prepreku.
Uzroci nastanka govornih mana su raznovrsni, a stručnjaci upozoravaju da u velikoj meri tome doprinosi upotreba pametnih telefona, tableta, televizora… Deca govorne mane znaju da pokažu i tokom ranog detinjstva, nekad progovre tek nakon više godina, mucaju…
Uzroci nastanka govornih mana su raznovrsni, a stručnjaci upozoravaju da u velikoj meri tome doprinosi upotreba pametnih telefona, tableta, televizora… Deca govorne mane znaju da pokažu i tokom ranog detinjstva, nekad progovre tek nakon više godina, mucaju…
– To je loše zbog toga što dete nema govor. Samim tim je onemogućeno da razvije kognitivne funkcije, a tada su onemogućene komunikacija, učenje i druge društvene stvari koje doprinose razvoju deteta, a uključuju govor – kaže Mirjana Vargić, diplomirani defektolog logoped za „Blic“.
Ona je objansila da decu to što ne progovore na vreme izuzetno frustrira i da se zbog toga osećaju neprijatno, a svoje nezadovoljstvo neretko ispoljavaju agresijom.
– Iako ne govori, dete je svesno i shvata svet oko sebe, i to mu stvara napetost i nervozu jer ono bi htelo da stvara komunikaciju. Tada ono postaje nervozno, agresivno ili se povlači u sebe. Jednostavno je, što se ranije preduzme nešto to je bolje, ne bi trebalo čekati i odlagati – kaže ona.
Roditelji misle da je to faza
Kako nam logoped kaže retkost je da su roditelji svesni ozbiljnosti situacije.
– U takvim situacijama potrebno je da roditelji odgovorno i na vreme reaguju. Međutim, češće se desi to da roditelji vrlo opušteno reaguju i sve misle da će se to rešiti samo od sebe vremenom „progovoriće dete“, „nije to problem“, „evo neki rođak Žika progovrio u četvrtoj godini“. Takvim pristupom propušta se pravo vreme za reakciju – kaže ona.
Kako kaže, jedan od najvećih problema je smanjena komunikacija roditelja sa decom.
– Radi se po čitav dan, roditelji dolaze kući kasno, umorni su. Ta borba za egzistenciju nekako razdvaja roditelje i decu, a to se loše odražava na govor dece – objašnjava.
Koliko je ovo ozbiljan problem pokazuje i to da je Evropsko udruženje logopeda 6. mart proglasilo danom podizanje svesti o postojanju komunikacionih poremećaja i njihovom delovanju na ljudsko zdravlje.
Problem prave mobilni telefoni i tableti
– Bezbroj puta su mi dolazili roditelji kojima dete ili nije progovorilo, ili ima neku govornu manu. Osim što radim sa detetom, uvek ih savetujem koje vežbe da rade kod kuće i kako da kvalitetno provode vreme sa detetom. Kažem im da pričaju detetu, razgovaraju, da čitaju bajke – kaže logoped.
Objasnila je da nije dovoljno samo dete odvesti kod logopeda, potrebno je i kod kuće vežbati sa njim.
– Desi se onda da odem i posetim roditelje na kontroli, a kada dođem – roditelji u ruci telofon, a detetu su dali tablet. To je jedna mrtva tišina, čuje se samo neki crtani na stranom jeziku. Pazite sad, detetu su roditelji pustili crtani film na stranom jeziku, a ono još uvek ne zna ni maternji jezik – navodi Vargić.
Mucanje ozbiljan problem
Od govornih mana osim kasnog progovaranja ona kaže da se susretala sa decom koja mucaju, imaju disfaziju kada dete ispoljava nemogućnost razvoja govora i jezika, ali i nerazumevnaja istog; alaliju, što je stanje potpune nerazvijenosti govora i jezika kod dece normalnih intelektualnih sposobnosti i očuvanog sluha…
Zadirkivanje u školi
Logoped Vargić nam je rekla da se deca koja imaju neku govornu manu često susreću sa diskiminacijom u okruženju gde ima više dece.
– To je redovna pojava, deca znaju da budu vrlo surova. Oni lako primete i najmanju razliku kod svog druga ili drugarice, i onda ih zadirkuju. To kasnije može da stvori velike komplekse detetu. Ono može biti i agresivno, može se povući u sebe i zatvoriti za druge – kaže nam.
Prema njenim rečima svaka škola bi trebalo da škola ima logopeda.
– Ja se sećam kada sam ja upisala fakultet da se još tada govorilo da je svakoj školi i vrtiću potreban logoped. Međutim, to nikada nije sprovedeno u delo, uvek se štedi na budžetu za ovo ili ono. Vi kada idete kod logopeda u domu zdravlja ili u školi, ti ljudi ne mogu da stignu da urade sve koliko posla imaju, oni su rastrzani na sve strane – opominje Vargić.
– Mi zaista nemamo dovoljno logopeda, za njih se izdvaja malo radnih mesta. Privatna praksa postoji, ali nemaju svi roditelji novca za to, oni koji mogu to sebi da priušte obavezno da odvedu dete – zaključila je Vargić.
Izvor materijala: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/deca-u-srbiji-sve-kasnije-progovaraju-a-neretko-imaju-i-govorne-mane/wh1zyjz
