Nepravilna verbalna ili neverbalna komunikacija, kao i nedostatak iste, mogu da ostave velike posledice na razvoj deteta. Zanemarivanje ili ignorisanje sve su češće pojave koje dovode do sporijeg progresa mozga i mogu stvoriti brojne prepreke u celokupnom razvoju. Sa druge strane, ukoliko se pokret, emocija i govor stimulišu na adekvatan način, od strane roditelja i stručnjaka, dete će se zasigurno pravilno razvijati na svim poljima. Pre svega, važan je konstantan rad i posvećenost deci, ali u nekim okolnostima roditelji treba da se obrate za pomoć i stručnjacima.
Prva poseta logopedu može da bude i u prvoj godini života. Posete logopedu u Domu zdravlja u okviru sistematskog pregleda predviđene su u trećoji i petoj godini i pred polazak u školu. Svaka predškolska ustanova bi trebalo da ima logopeda koji će dva puta u toku školske godine obavljati preglede. Shodno razvoju govora i jezika u određenom uzrastu i odstupanja od istog, planira se i logopedski tretman. Najkasnijiji period za rad sa logopedom je predškolsko doba.
Nepravilan izgovor glasova je najčešća poteškoća u razvoju govora. Roditelji često zanemaruju problem smatrajući takav izgovor “slatkim i simpatičnim”. Neadekvatna artikulacija je „loša navika“ koju bi trebalo korigovati što ranije, jer što duže traje – teže se koriguje. Takođe, odlaganje korektivnih artikulacijskih vežbi može prouzrokovati veće poteškoće: ukoliko dete krene u školu sa nepravilnim izgovorom glasova može se suočiti sa teškoćama u pisanju i čitanju, ali i sa zadirkivanjem vršnjaka koje dodatno može narušiti samopouzdanje deteta.
Prema rečima logopeda, mnogi roditelji prave veliku grešku tepajući detetu, što može da dovede do pogrešnog izgovaranja glasova.
U ranom periodu razvoja deteta, roditelji im se obraćaju pevušećim glasom, promenljive intonacije sa naglašavanjem samoglasnika – to je nešto što dolazi prirodno. I svakako mora biti prisutno, jer se bebama ne možemo obraćati kao odrasloj osobi. Govoreći bebi licem u lice uspostavljamo kontakt pogledom, a to predstavlja osnov socijalne interakcije. Ovakvim govorom pospešujemo učenje govora kod beba. Međutim, značajno je ne podsticati mazni, pogrešan izgovor kod deteta.
Međusobna komunikacija deteta i roditelja pokreće mnoge reakcije u samom mozgu. Roditelji su temelj ranog razvoja deteta, jer ono sve vrste iskustava dobija od njih. Iz tog razloga, važno je komunicirati sa detetom od samog rođenja. Pozitivna stimulacija i zdrava emocionalna integracija deteta i roditelja u ranom periodu, dovodi do lakšeg ostvarivanja svih potencijala i u kasnijoj životnoj dobi.
Dete se od rođenja i u ranom razvoju služi neverbalnom komunikacijom kako bi izrazilo svoje želje, potrebe i emocije. U ranom periodu dete treba da prati aktivnosti roditelja pogledom, da reaguje na izvor zvuka i reaguje osmehom na osmeh. Okvirno, počinje da „brblja“ sa šest, a prve reči ciljano izgovara sa 12-13 meseci. Do šeste godine života dete bi trebalo da pravilno izgovara sve glasove.
Prema njenim rečima, uključenost oba roditelja veoma je bitna. Prisustvo očinske figure u prve tri godine života pomaže deci u emocionalnom, kognitivnom i socijalnom razvoju. Potrebno je da u ranom periodu oba roditelja provode vreme sa bebom, da bolje razumeju signale koje im beba šalje i da stvore adekvatnu emocionalnu vezu, savetuje Bekrić.
Na osnovu brojnih istraživanja, utvrđeno je da deca, u čiji rani razvoj su aktivno bili uključeni i očevi, imaju bolju sposobnost rešavanja problema na starijem uzrastu, imaju bolju obrazovnu kompetenciju i više su motivisana da uče. Takođe, utvrđeno je da ta deca bolje tolerišu stres i frustracije – odnosno bolje kontrolišu svoje emocije.
Negativan uticaj telefona i tableta na rani razvoj deteta
Još jedan izazov sa kojim se savremeni roditelji suočavaju često je i nedostatak vremena i dobre organizacije. Zbog brojnih poslovnih obaveza i sve bržeg načina življenja, roditelji često decu animiraju telefonima, tabletima i televizijskim sadržajima. Savremena tehnologija pospešuje i olakšava komunikaciju među ljudima, ali njihova primena u dečijem uzrastu može imati negativne uticaje, naročito u ranoj fazi razvoja.
Neadekvatan pristup ostavlja trag i ukoliko se zanemari u dužem vremenskom periodu šanse za poboljšanje će biti sve manje. Međutim, ako se počne sa pravilnom stimulacijom od strane roditelja i stručnjaka, ishod će biti pozitivan.
